News & ideasFake news – slučaj „Orašac“

News

03 / 02 / 2021

Poštovana redakcijo portala Istinomer,

U tekstu pod nazivom “Arhitekturom protiv Beograda” autorke Milje Mladenović, objavljenom na Vašem portalu 30.01.2021, iznet je niz insinuacija, pogrešnih zaključaka i faktografskih neistina, u cilju potkrepljivanja tendenciozno promišljenog i manipulativnog naslova. Shodno profesionalnim standardima i reputaciji koju Vaš portal ima, molimo Vas da objavite našu reakciju, uz naš zahtev da autorka Milja Mladenović ispravi sve netačne navode kojima kompromituje rad studija čiji smo partneri i direktori.

Budući da predstavljamo Zabriskie studio, arhitektonsku firmu čija je arhitektonska praksa pretežno u Beogradu, i koja zapošljava veći broj kolega koji su diplomirali na fakultetu sa čijeg se prozora sagledava predmetna lokacija, obaveza nam je da ne samo u ime celokupnog tima arhitekata koji čine Zabriskie, već i zarad javnosti i građana Beograda, demantujemo izrečene tvrdnje oko premašene spratnosti i najave rušenja stare beogradske kafane Orašac.

Naslovom “Arhitekturom protiv Beograda”, i antrfileom u kome se pita “Gde je granica etičke odgovornosti prema gradskom prostoru koju kao arhitekte ne smemo da prelazimo?” koleginica Milja Mladenović u nastavku teksta, koristeći se dvema netačnim tvrdnjama iz kojih izvodi zaključke, dokazuje da je Zabriskie, kao autor rešenja za poslovni objekat u Bulevaru kralja Aleksandra, ovu granicu prešao, radeći u dosluhu sa lošim urbanistima, vlašću, a zarad pribavljanja profita investitoru, pa to rezultira gubitkom stare kafane Orašac, jednog od obeležja duha Beograda.

Niti je u toku rušenje kafane “Orašac”, niti se može dovesti u vezu sa početkom radova na izvođenju poslovnog objekta

Netačna je tvrdnja da će rušenje kafane Orašac biti uzrokovano izgradnjom poslovnog objekta na uglu Golsvortijeve i Bulevara kralja Aleksandra.

Ako se rušenje kafane Orašac ikada desi, biće to posledica planom iz 2001. godine definisanog probijanja Trnske ulice, koji će sprovesti Direkcija za izgradnju Grada Beograda ,a ne privatni investitor, za koga je Zabriskie studio izradio projekat sa punom profesionalnom i ljudskom savešću i odgovornošću.

U pitanju su dve zasebne građevinske parcele koje čak nisu ni susedne, a ono što im je zajedničko jeste to što su tretirane, obavezane i regulisane istim planom iz 2001.

Objekat ni minimalno ne prelazi plansku regulativu

Druga netačna tvrdnja je da spratnost objekta “daleko prevazilazi parametre i odstupa od predviđene spratnosti, za čitave tri etaže”.

Projekat je u svemu urađen prema važećem planu najvišeg reda za Grad Beograd (PGR) koji za ovu zonu propisuje maksimalnu visinu venca od 32m, a slemena 37m, odnosno spratnost od P+8+Ps.

Svako ko se zaista bavi ovim poslom, a naročito kolege koji tek nakon više godina rada na izradi planske dokumentacije mogu da dobiju zvanje i licencu odgovornog urbaniste, dobro zna da bilo koji parametar definisan planskom regulativom ne može da bude proizvod hira arhitekte koji radi u korist investitora, sve i da to hoće.

Urušavanje smisla dobrog aktivizma

Zašto ovaj tekst zapravo urušava smisao dobrog aktivizma, koji uvek podržavamo? Zato što baratajući neistinama, izjednačava sve i poriče postojanje bilo kakvih vrednosti u ovom društvu.

Poriče i postojanje profesionalne odgovornosti i govori da sve novo što se gradi može da se izjednači sa lošim praksama u Beogradu.

“Arhitekturom protiv Beograda” je destruktivan tekst i zato što polazi od hipoteze da je kolega arhitekta korumpiran, a ne da je savesno i odgovorno radio svoj posao.

I to je najbrži put da se istinski problemi kojima bi trebalo da se bavimo, naprave potpuno nevidljivim.
U tom smislu upućujemo upravo na citat sa portala “Istinomer” “U moru marketinških trikova i odvlačenja pažnje od suštine, veoma je lako da se odgovornost za javno izgovorenu reč potpuno izgubi”.

Svi zainteresovani koji žele da se istinski upute u samo rešenje budućeg poslovnog objekta i da vide promišljanje koje iza njega stoji, mogu na linku da nađu obrazloženje koje je bilo sastavni deo Urbanističkog projekta, javno dostupnog još od avgusta 2020.

Lela Alempijević, arhitekta, izvršni direktor
Vladimir Đorić, arhitekta, konsalting direktor
Milka Gnjato, arhitekta, kreativni direktor

Share this article: FACEBOOK / LINKEDIN