10 razloga zašto Hrvatska ima bolju arhitekturu od Srbije – primeri dobre prakse

Poslednjih nekoliko godina intenzivno se bavim analizom i promišljanjem u cilju stvaranja boljih uslova poslovanja i afirmacije položaja arhitekture u našem društvu. Kroz iskustvo razvoja sopstvenog biznisa u domenu arhitekture i investicija u stanogradnju stakao sam prilično dobar uvid u stanje na našem tržištu, sve izazove sa kojima se suočavaju akteri ali i o opštoj percepciji arhitekture u širem društvenom kontekstu.

 

Ako je arhitektura ogledalo društva onda kao društvo imamo puno posla da bi popravili sliku u ogledalu.

 

Da ne idemo predaleko u popravljanju ukupne slike dovoljno je krenuti od našeg neposrednog okruženja. Hrvatsku scenu sticajem okolnosti (mislim da) poznajem i sa pažnjom pratim njen razvoj. Ovde bih prezentirao deo svojih zaključaka u formi 10 raloga koji Hrvatsku čini boljom u pogledu arhitektonske scene od Srbije… Ovo vidim kao jednu od mogućih viđenja i smernica za zajednički rad profesionalaca da primere dobre prakse iz komšiluka primenimo i kod nas, da znanja i iskustva kolega iz Hrvatske koji su ranije prošli kroz faze razvoja arhitektonske scene na pametan način iskoristimo za naš napredak.

 

Interesantno Srbija je u nekim drugim oblastima kreativnih industrija ili umetnosti u širem izjednačena a u mnogim i bolja od Hrvatske. Uz svu ogradu da ipak nisam profesionalac u domenu marketinga ili modne industrije i da ne poznajem detaljno situaciju ipak se usuđujem reći da u domenu tih kreativnih industrija naše agencije, kompanije iz oblasti reklamne industrije ili modni dizajneri prednjače u odnosu na Hrvatsku. Arhitektura ima dosta dodirnih elemenata sa ovom sferom kreativnih industrija a situacija je tu drastično drugačija u korist Hrvatske, zašto je to tako evo jednog od mogućih viđenja…

1. Prime time za Arhitekturu

 

Da bi u širim slojevima društva došlo do promene svesti o značaju arhitekture i urbanizma na neposredno okruženje i kvalitet života neophodno je imati mas medije u funkciji promocije. Nema prirodnijeg saveznika od nacionalne medijske kuće. U neko pređašnje doba generacije klinaca su u okviru školskog programa svoj prvi susret sa arhitekturom i prva objašnjenja pojmova grada ili kuće imale upravo na nacionalnoj televiziji (prisetiti se emisija prof. Ranka Radovića – „Antologija kuća“ na tadašnjoj Televiziji Beograd). U jednom od svojih intervjua na pitanje o prijemu svojih TV emisija kod šire publike prof. Radović je konstatovao: „Arhitekturi je duboko sam uveren, i tu, na televiziji mesto. Koliko znam izuzetan je prijem tih emisija o arhitekturi –a šta je to drugo nego građenje duhovnosti arhitekture, bez čega ona nije nikada bila i neće je moći biti?“

 

Danas nam je nezamislivo da bi u dogledno vreme mogli da očekujemo neku produkciju na temu arhitekture na RTS-u. E pa možda to i nije tako nezamislivo ako bi sledili sjajan primer HRT-a koja je prošlog leta lansirala u prime time-u (nedelja od 20.00h) dokumentarnu seriju „Točka na A“, u kojoj obrađuje temu savremene hrvatske arhitekture kroz prikaze radova nominovanih za godišnje nagrade Udruženja hrvatskih arhitekata. U 12 epizoda sa ozbiljnom produkcijom, namenski rađenim animacijama, sjajnom grafikom, snimcima iz vazduha, kroz formu kratkih intervjua sa autorima na pitak i dovoljno komercijalan način se plasiraju vrednosti savremene arhitekture. Prepuručujem da kompletan sadržaj serije pogledate na portalu HRTi (to je nešto poput RTS planete, on demand sadržaj). Ova TV emisija je zapravo samo primer kako se društvo može odnostiti prema arhitekturi u naširem kontekstu.

2. Komora arhitekata

 

Shodno dobrim praksama evropskih zemalja Hrvatska je još 2009.g. formalno razdvojila inženjersku komoru i formirala nezavisnu Komoru arhitekata. Dovoljno je ovlaš pregledati službene stranice portala Komore hrvatskih arhitekata da bi se razumelo od koje je važnosti uspostavljanje ovakve institucije. U Srbiji je 2017. u okviru UAS-a napravljena odlična inicijativa za regulisanje profesije arhitekata i formiranje nezavisne Komore arhitekata Srbije u skladu sa direktivama EU. Nažalost ostala je bez ikakvog uticaja po zakonski okvir u kojem funkcionišemo. Inženjerska Komora Srbije, budući da okuplja najširi spektar inženjerskih struka po prirodi nema potencijal ni kapacitet za fokusirano bavljenje pitanjima unapređenja i vrednovanja arhitektonske struke.

3. ORIS ili kako naći balans između profesionalnih standarda i ekonomske održivosti

 

Kada bi nekome iz razvijenih zemalja sveta rekli da u našem regionu (pa makar to bilo u onom ekonomski razvijenijem delu Balkana) sa uspehom preko 20.g. posluje privatna firma koja se bavi promovisanjem arhitekture, dizajna, kulture, vizuelnih umetnosti nisam siguran da ne bi zavrteli glavom. Kada neki časopis pošalje urednicu u London da radi intervju sa dobitnikom Pritzkerove nagrade, ili urednika u Japan na veliki intervju sa Tadao Andom sa sigurnošću bi rekli da je to neki časopis iz Engleske, Fancuske, Nemačke … sigurno ne sa Balkana. To znači da taj časopis ima ozbiljnu produkciju ali što je mnogo važnije i ozbiljniju misiju. ORIS funkcioniše kao dvomesečni časopis, portal, godišnja konferencija a od nedavno i kao prava kuća arhitekture.

 

Časopis Oris jedvomjesečnik za arhitekturu i kulturu, izlazi kao dvojezično izdanje, na hrvatskom i engleskom jeziku, sa podjednakom zastupljenošću prikaza regionalnih i internacionalnih radova istražuje odnose između lokalnih i stranih praksi.

 

Ono što Weekend media festival u Rovinju predstavlja za profesionalce iz marketinških industrija to su Dani Orisa za arhitekturu – najveći arhitektonski događaj u regiji koji donosi aktuelna zbivanja iz sveta arhitekture, dizajna i umetnosti, a svake godine ugošćuje vrhunske stručnjake iz celog sveta i više od 2.000 posetilaca (sa cenom ulaznica od 60 EUR!).

 

Voleo bih da me neko demantuje ali za sve ove godine koliko pratim i časopis i konferenciju još uvek nije prikazan niti jedan projekat iz Srbije a predavanje nije održao niti jedan autor iz Srbije (ukoliko izuzmemo nažalost neuspešan pokušaj realizacije beogradskih dana Orisa pre nekih 10-ak godina). Zašto je to tako, bojim se da je odgovor u kvalitetu, poziciji i recepciji arhitektonske produkcije kod nas… Ovo je nešto o čemu kao struka treba da se zapitamo.

4. ApolitikA

 

Davne 2012. u okviru procesa pridruživanja EU usvojen je zvanični strateški nacionalni dokument “Arhitektonske politike Hrvatske – Nacionalne smjernice za vrsnoću i kulturu građenja” kao neka vrstu krovnog strateškog dokumenta za razvoj arhitekture, na temelju koga se između ostalog donose i određeni zakonski i podzakonski akti. Ostaje nam da se nadamo da će i Srbija u procesu pridruživanja EU usvojiti sličan strateški dokument.

5. More

 

Bilo bi pojednostavljeno i jeftino reći da je lako kolegama koje projektuju objekte na moru. Što se ove teme tiče mišljenja sam da u domenu porodičnih kuća za odmor nema velike razlike u temi ili lokaciji Zlatibora i Kopaonika, Šolte ili Paga… u svakoj varijanti dobro razumevanje i podjednako visoke ambicije investitora i arhitekte ključne su za dobar rezultat. Ipak more tj. posebna vrsta mas turizma poslednjih je godina iznedrilo nekoliko sjajnih primera arhitekture turističke infrastrukture – hotela, marina, javnih prostora…. Ovi su projekti predstavljali sjajne poligone za istraživački rad, primenu novih materijala i afirmisanje savremene arhitekture u širem smislu reči kao obrasca za projektovanje. Iako ovo zvuči kao opšte mesto i prosta činjenica nije teško proveriti da u praksi to nije tako lako i jednostavno. Primeri iz Crne gore ili Istre u domenu razvoja novih turističkih kapaciteta ACI marina, hotela, šetališta i sl. govore nam da se Crna gora nije baš proslavila u tom polju i tu najmanje mislim na arhitekte više na investitore i konsultante koji su davali opšti pečat…

6. Konkursi

 

Praksa koja je sve prisutnija a koja kod nas skoro da nije zabeležena je instrument konkursa privatnih investitora. Na zvaničnoj strani Komore arhitekata u toku prošle godine je realizovano oko 20 konkursa od kojih je polovina bilo za privatne investitore! Sa ove distance izgleda da je postalo uobičajno da se investitor koji želi da gradi neki objekat ili kompleks angažuje konsultanta koji definiše program za raspis konkursa (ukupni nagradni fondovi su u opsegu 15-25.000 EUR po konkursu), potom iz registra sprovoditelja konkursa odabere firmu ili udruženje koje će konkurs sprovoditi … i dalje po nekom utabanom putu…

7. Dijalog sa investitorima

 

Čini se da su svi gorepobrojani faktori uticali kvalitetan dijalog investitora, divelopera sa jedne i arhitekata sa druge strane. Uspostavljanje dijaloga i međusobnog razumevanja ostvaruje se između ostalog i na stručnim konferencijama i skupovima. Dani zagrebačke arhitekture su prošle godine u potpunosti bili posvećeni temi projektovanja i gradnje stambenih objekata, uz učešće ne samo arhitekata već pre svega developera, predstavnika vlasti, real estate konsultanata a sve uz predstavljanje najnovijih tendencija na temu stanogradnje u EU. Odnos međusobnog poverenja uočljiv je i na primeru marketinškog materijala, sajtovi na kojima se prezentiraju velike investicije najvažnijih developera sadrže kao obaveznu pored rubrike „investitor“ i rubriku „arhitekta“ kao podjednako važan i bitan element uspešnog projekta. Privatne građevinske kompanije sponzorišu sa druge strane rad i događaje koje organizuju društva arhitekata…

8. Arhitektonska kritika

 

Značajan teorijski i istraživački zamajac i potpora hrvatskoj arhitektonskoj sceni čine arhitektonski kritičari i arhitektonska kritika… Činjanica da na tom polju postoji podrška nacionalne medijske kuće i ozbiljnog izdavača kakav je Oris svakako olakšavaju posao ali i nama ostavljaju kao poruku da kao struka moramo podržati sve inicijative, portale, događaje koji se pre svega uz puno entuzijazma i privatnih inicijativa ipak realizuju kod nas….

9. EU fondovi i podrška arhitektonskim biroima

 

Hrvatska je članica EU. Refleksije ove činjenice na oblast arhitekture se mogu prepoznati u zakonodavnoj sferi u smislu preuzimanja i implementacije standarda i pravilnika o radu sa jedne strane ali ono što je još zanimljivije i u direktnoj finansijskoj pomoći preko EU strukturnih fondova. Naime istražujući poslovanje arhitektonskih firmi iz Hrvatske primetio sam da skoro da nije bilo ozbiljnijeg biroa u Hrvatskoj koji nije dobio bespovratna sredstva za bazične elemnte poslovanja (opremanje prostora, nabavka računara i opreme, implementacija softverskih rešenja…) i to u iznosu od po 40.000€.

10. BDP

 

Čuveni BDP po glavi stanovnika je neki najopštiji parametar za globalnu sliku ekonomije neke države, a on je takav da je 2018.g. u Srbiji iznosio oko 7.200$ a u Hrvatskoj 13.500$. Parametri prosečne plate iznose oko 470€ u Srbiji naspram 870€ u Hrvatskoj. U nekom najopštijem laičkom smislu moglo bi se reći da Hrvatska ima skoro 2x jaču ekonomiju, pa s tim u vezi i veću snagu privrede i više posla i prilika za arhitekte (u odnosu na ukupni broj stanovnika).

 

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

 

I to bi bilo mojih 10 razloga zašto… Siguran sam da bi neko od kolega sa druge strane granice mogao da se nasmeje i da kaže da je ovaj prikaz daleko od realnog stanja. Siguran sam i da Hrvatska scena boluje od mnogih izazova sa kojima se i mi kao društvo suočavamo (a koji meni nisu poznati) ali ipak evidentno postoje neki temelji, principi i okviri od kojih je krenuo razvoj… Naše temelje, principe i okvire tek treba da gradimo, to je nešto što treba da nas sve zajedno motiviše, možda nam treba samo malo više aktivizma i solidarnosti…

 

 

Vladimir Đorić, d.i.a.
Partner, konsalting direktor Zabriskie d.o.o.