Nacionalni arhitektonski forum otvorila je arhitektkinja naša partnerka – Milka Gnjato, članica upravnog odbora Društva arhitekata Beograda i jedna od osnivača Asocijacije Srpskih arhitektonskih praksi, koja je u ime arhitektonske zajednice istakla značaj Foruma i ukazala na društvenu važnost arhitektonske discipline.
Govor Milke Gnjato prenosimo u celosti:
„Naše okupljanje danas rezultat je verovatno najvažnijeg događaja unazad nekoliko decenija za našu struku – Nacionalna Arhitektonska Strategija – NAS, koju je donelo MSGI, dobila je nedvosmislenu podršku celokupnog arhitektonskog ekosistema u zemlji i to je dokument oko kojeg ćemo graditi našu profesiju u budućnosti.
Pripremajući se za ovaj forum, mislima mi je prolazio naslov ovogodišnjeg Salona arhitekture – „Imamo politiku“ i setila sam se najstarije zapisane ali i čini mi se najjezgrovitije misli o arhitekturi: arhitektura je forma umetnosti koja promoviše društveno dobro. Nju je izrekao Platon u svojoj Državi.
Arhitektura i građena sredina su, još od prvih formi društvenog uređenja bile promoteri društvenih vrednosti i mnogo pre informacionih sistema bile su produžetak našeg tela, svesti i društva. Stara je dakle misao da kvalitet građene sredine i estetika ne mogu biti odvojeni od politike niti se dešavaju izvan nje. I aktuelna je i danas.
Kada se kaže da je arhitektura odraz vremena u kome nastaje, najpre treba misliti na politiku i kulturu iz koje nastaje.
Govori se uveliko i globalno da je naša profesija u krizi, po tome nismo unikatni. Pitanje je gde smo mi na toj skali krize ali i još važnije da li je kriza prava reč? Ili je posredi kompleksnost današnjeg vremena, koju najpre trebamo razumeti kako bismo bili uticajni?
U istraživanju kanadskog instituta za arhitekturu o ulozi arhitekte u drustvu 21. veka nalazi se zanimljiv grafikon – 1700.g. proces donošenja odluka u projektovanju bio je 100% u rukama arhitekata, 1800.g 75% a 25% u rukama lendskejp arhitekata, 1875.g. 50% preuzimaju građevinski inženjeri, inženjeri drugih struka, 1900.g. uloga arhitekte učestvuje sa 25% a 2000-te su period dominacije projekt menadžera i developera gde u procesu gradnje arhitekte učestvuju sa manje od 15%.
Ako promenimo svest shvatićemo da ove činjenice nisu prilog konstataciji krize i nemoći , već predstavljaju kompleksnost 21. veka i takvo razumevanje je polazna tačka za građenje funkcionalnosti struke.
Kakva je naša uloga i pozicija u kompleksnoj realnosti 21. veka, trebamo li biti vizionari ili implementatori, filozofi ili praktičari, edukatori ili edukovani, lideri ili specijalisti, u dijalogu ili proklamatori, aktivisti ili posrednici, pitani ili oni koji propituju? Mislim da mi to sve jesmo, bili smo i bićemo.
Međutim, ne smemo zaboraviti da je najveća snaga i doprinos arhitektonskog delovanja princip sinteze. Sinteza zaključaka i informacija je danas u ovoj kompleksnosti problema, izazova i učesnika potrebna više nego ikada.
A za sintezu pre svega, potrebna je saradnja i dijalog.
Potreban nam je dijalog na svim nivoima –dijalog unutar struke sa ciljem da postanemo istinski partner društvu, dijalog sa drugim akterima u procesu gradnje od eksperata za ekologiju i održivost, preko investitora do poznavaoca tržišta i ekonomije, potreban nam je dijalog sa društvom odn. potreban nam je dijalog sa donosiocima odluka koji je izostao u prethodnih najmanje 20 godina i mnogi problemi sa kojima se trenutno suočavamo u javnom životu posledica su toga što sve do današnjeg skupa nismo imali niti jednu platformu dijaloga gde bi mogli da čujemo jedni druge.
Nadam se da će ovaj forum i prvi strateški dokument predstavljati, ključan i prelomni trenutak u izgradnji procesa saradnje sa ministarstvima pre svega građevine, kulture i obrazovanja i nauke, ministarstvom za javna ulaganja i ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.
Bez dobre politike i bez dobrog planiranja nema odgovorne i kvalitetne arhitekture i građene sredine odn. nema održive budućnosti i rezultat je isti kao u neplanskoj gradnji.
Potreban nam je dakle nacionalni konsenzus o arhitektonskoj delatnosti kao delatnosti od nacionalnog interesa.
Ipak potrebno je i da prepoznamo gde zaista jeste mesto domaće krize delovanja naše struke. I ono je najpre u procesu donošenja odluka, koji je nedovoljno izgrađen i neadekvatan zahtevima vremena u kome delujemo.
Potreban nam je dakle legislativno podržan proces donošenja odluka o građenoj sredini i arhitekturi, u kome struka treba da dobije suštinsko mesto.
Potrebno je da arhitektonska struka preuzme odgovornost za građenu sredinu a to je moguće jedino nakon osnivanja samostalne arhitektonske komore.
Na putu do osnivanja komore potrebni su nam funkcionalni mehanizmi sprovođenja politika kvaliteta arhitekture i građene sredine:
NAS – Prvi nacionalni strateški dokument za arhitekturu rezultat je zajedničkog rada resornog ministarstva i predstavnika arhitektonske struke i neka to bude samo prvi korak, na zahtevnom putu do finalnog rukovanja u znak pune saradnje.
Dobrodošli na prvi arhitektonski nacionalni forum, na nama je da bude samo jedan u nizu budućih, na trasiranju puta ka saradnji između struke i institucija uprave, koji treba da rezultira izgradnjom novog statusa i integriteta struke.
I da zatvorim krug misli – polazište i ishodište ove saradnje treba biti zajednička svest da koliko god da mi gradimo našu sredinu, isto toliko i ona gradi budućnost našeg društva.”Prisutnima se potom onlajn obratila Rut Šageman, predsednica Saveta arhitekata Evrope.
Nakon pozdravnih obraćanja, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – arhitekte Nebojša Antešević, Božana Lukić i Tijana Pejić, predstavili su viziju i ciljeve Nacionalne arhitektonske strategije , uz osvrt na relevantne podatke o arhitektonskoj profesiji i delatnosti u Srbiji, kao i publikaciju Arhitektura za nas, u kojoj je strategija predstavljena sažeto i ilustrativno.
U želji da NAF, pored donosilaca odluka i kreatora javnih politika, te istaknutih predstavnika struke u Srbiji, bude uveličan i prisustvom inostranih gostiju koji će nam preneti pozitivna iskustva u sprovođenju arhitektonskih politika, posredstvom Ambasade Španije prisutnima se obratio i gospodin Injaki Karnisero, Generalni sekretar Sekretarijata za urbanu agendu, stanovanje i arhitekturu pri Ministarstvu saobraćaja, mobilnosti i urbane agende Kraljevine Španije. Budući da je Španija nedavno donela i Zakon o kvalitetu arhitekture, a da je gospodin Karnisero jedan od najzaslužnijih za njegovo donošenje, govorio je o iskustvima Španije u kreiranju arhitektonske politike, posebno u kontekstu smernica za visokokvalitetnu arhitekturu i građenu sredinu, uloge javnog sektora u postavljanju uzornih primera arhitekture, osnivanja Kuće arhitekture Španije, uloge Svaeta za arhitekturu i drugih važnih aspekata koje Zakon o kvalitetu arhitekture uređuje.
Gospodin Žoao Bento (João Bento), ispred Lisabonske škole arhitekture Univerziteta u Lisabonu, imao je onlajn izlaganje posvećeno kreiranju arhitektonskih politika u Evropi koje promovišu visokokvalitetnu arhitekturu i kulturu građenja (kroz predstavljanje panorame aktera, politika i alata).
Tema prvog panela: Platforma za sprovođenje Nacionalne arhitektonske strategije. Moderator Ksenija Lalović (Arhitektonski fakultet Beograd), panelisti Vladimir Lojanica (dekan Arhitektonskog fakultetau Beogradu), Vladan Đokić (rektor Univerziteta u Beogradu) predstavnik Ministarstva kulture i Slobodan Jović (kustos pri Muzeju primenjene umetnosti), dok je svoje onlajn izlaganje imao Bojan Linardić (direktor Zavoda za prostorni razvoj Hrvatska).
Tema drugog panela: Arhitektonska profesija (regulatorni i institucionalni okvir). Moderator Predrag Milutinović (UAS/ASAP/ULUPUDS/biro „MAPA studio“), panelisti Vesna Cagić Milošević (UAS/profesor, Arhitektonski fakultet – Univerziteta u Beogradu), Žaklina Gligorijević (Udruženje arhitekata Srbije – predstavnik u Savetu arhitekata Evrope/ŽAD), Ilja Mikitišin (DAB / biro „4Mind“) i Danilo Dangubić (ASAP /biro „DADA“), a onlajn izlaganje imao je Vlado Krajcar (generalni sekretar Komore za arhitekturu i prostorno planiranje, Slovenija).
Tema trećeg panela: Arhitektonska delatnost i praksa (kvalitet i vrednost arhitektonskih usluga). Panelisti: Milan Đurić (UAS / Arhitektonski fakultet u Beogradu / biro „Dva studio“), Anja Ivana Milić („Arhipro“ / ŽAD), Bojan Zabukovec (ar „ZAP“ / ASAP), Vladimir Đorić (ASAP / biro „Zabriskie“) i Đorđe Mojović (Program za urbani razvoj).
Prilog – vest na portalu Gradnja.rs na linku.
Video sa događaja pogledajte na linku.