Novosti & ideje Milka Gnjato otvorila prvi Nacionalni arhitekotnski forum

Vesti

28 / 05 / 2024

Nacionalni arhitektonski forum otvorila je arhitektkinja naša partnerka – Milka Gnjato, članica upravnog odbora Društva arhitekata Beograda i jedna od osnivača Asocijacije Srpskih arhitektonskih praksi, koja je u ime arhitektonske zajednice istakla značaj Foruma i ukazala na društvenu važnost arhitektonske discipline.

Govor Milke Gnjato prenosimo u celosti:

„Naše okupljanje danas rezultat je verovatno najvažnijeg događaja unazad nekoliko decenija za našu struku – Nacionalna Arhitektonska Strategija – NAS,  koju je donelo MSGI, dobila je nedvosmislenu podršku celokupnog arhitektonskog ekosistema u zemlji i to je dokument oko kojeg ćemo graditi našu profesiju u budućnosti.

Pripremajući se za ovaj forum, mislima mi je prolazio naslov ovogodišnjeg Salona arhitekture – „Imamo politiku“ i setila sam se najstarije zapisane ali i čini mi se najjezgrovitije misli o arhitekturi: arhitektura je forma umetnosti koja promoviše društveno dobro. Nju je izrekao Platon u svojoj Državi.

Arhitektura i građena sredina su, još od prvih formi društvenog uređenja bile promoteri društvenih vrednosti i mnogo pre informacionih sistema bile su produžetak  našeg tela, svesti i društva. Stara je dakle misao da kvalitet građene sredine i estetika ne mogu biti odvojeni od politike niti se dešavaju izvan nje. I aktuelna je i danas.

Kada se kaže da je arhitektura odraz vremena u kome nastaje, najpre treba misliti na politiku i kulturu iz koje nastaje. 

Govori se uveliko i globalno da je naša profesija u krizi, po tome nismo unikatni. Pitanje je gde smo mi na toj skali krize ali i još važnije da li je kriza prava reč?  Ili je posredi kompleksnost današnjeg vremena, koju najpre trebamo razumeti kako bismo bili uticajni? 

U istraživanju kanadskog instituta za arhitekturu o ulozi arhitekte u drustvu 21. veka nalazi se zanimljiv grafikon – 1700.g. proces donošenja odluka u projektovanju bio je 100% u rukama arhitekata, 1800.g 75% a 25% u rukama lendskejp arhitekata, 1875.g. 50% preuzimaju građevinski inženjeri, inženjeri drugih struka, 1900.g. uloga arhitekte učestvuje sa 25% a 2000-te su period dominacije projekt menadžera i developera gde u procesu gradnje arhitekte učestvuju sa manje od 15%.

Ako promenimo svest shvatićemo da ove činjenice nisu prilog konstataciji krize i nemoći , već predstavljaju kompleksnost 21. veka i takvo razumevanje je polazna tačka za građenje funkcionalnosti struke.

Kakva je naša uloga i pozicija u kompleksnoj realnosti 21. veka, trebamo li biti vizionari ili implementatori, filozofi ili praktičari, edukatori ili edukovani, lideri ili specijalisti, u dijalogu ili proklamatori, aktivisti ili posrednici, pitani ili oni koji propituju? Mislim da mi to sve jesmo, bili smo i bićemo.

Međutim, ne smemo zaboraviti da je najveća snaga i doprinos arhitektonskog delovanja  princip sinteze. Sinteza zaključaka i informacija je danas u ovoj kompleksnosti problema, izazova i učesnika potrebna više nego ikada.  

A za sintezu pre svega, potrebna je saradnja i dijalog.

Potreban nam je dijalog na svim nivoima –dijalog unutar struke sa ciljem da postanemo istinski partner društvu, dijalog sa drugim akterima u procesu gradnje od eksperata za ekologiju i održivost, preko investitora do poznavaoca tržišta i ekonomije, potreban nam je dijalog sa društvom odn. potreban nam je dijalog sa donosiocima odluka koji je izostao u prethodnih najmanje 20 godina i mnogi problemi sa kojima se trenutno suočavamo u javnom životu posledica su toga što sve do današnjeg skupa nismo imali niti jednu platformu dijaloga gde bi mogli da čujemo jedni druge.

Cilj foruma. 

Nadam se da će ovaj forum i prvi strateški dokument predstavljati, ključan i prelomni trenutak u izgradnji procesa saradnje sa ministarstvima pre svega građevine, kulture i obrazovanja i nauke, ministarstvom za javna ulaganja i ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. 

Bez dobre politike i  bez dobrog planiranja nema odgovorne i kvalitetne arhitekture i građene sredine odn. nema održive budućnosti i rezultat je isti kao u neplanskoj gradnji. 

Potreban nam je dakle nacionalni konsenzus o arhitektonskoj delatnosti kao delatnosti od nacionalnog interesa. 

Ipak potrebno je i da prepoznamo gde zaista jeste mesto domaće krize delovanja naše struke. I ono je najpre u procesu donošenja odluka, koji je nedovoljno izgrađen i neadekvatan zahtevima vremena u kome delujemo. 

Potreban nam je dakle legislativno podržan proces donošenja odluka o građenoj sredini i arhitekturi, u kome struka treba da dobije suštinsko mesto.

Potrebno je da arhitektonska struka preuzme odgovornost za građenu sredinu a to je moguće jedino nakon osnivanja samostalne arhitektonske komore.

Na putu do osnivanja komore potrebni su nam funkcionalni mehanizmi sprovođenja politika kvaliteta arhitekture i građene sredine:

  • Formiranje Nacionalnog saveta za Arhitekturu, kako je i predviđeno Nacionalnom arhitektonskom Strategijom;
  • Formiranje institucija Državnog i Gradskog arhitekte, čime bi personalizovali odgovornost u polju urbanističkog planiranja;
  • Donošenje pravilnika, standarda i kriterijuma koji se mogu upotrebljavati i vrednovati;
  • Jačanje nezavisnih institucija poput načina izbora članova Komisija za planove po kome bi najmanje jedan član bio biran na predlog referentnih profesionalnih organizacija;
  • Uvođenje obaveznih arhitektonskih konkursa za sve objekte koji se finansiraju javnim sredstvima, kao jedinog načina kojim se obezbeđuje kvalitet arhitektonskih rešenja;
  • Podizanje nivoa kvaliteta javnih objekata kroz izmenu Zakona o javnim nabavkama po kome je konkurs za dizajn deo postupka u kome se za pobedničko rešenje dodeljuje ugovor o projektovanju a ne nagrade;
  • Prošle godine je promenjen zakon o javnim nabavkama gde se jedna od glavnih izmena odnosi na odluku da se između ostalih – za arhitektonske usluge ne može primenjivati princip najniže cene prilikom dodele ugovora. Nadamo se da će ova odluka u doglednoj budućnosti biti precizirana izradom smernica za sprovođenja javnih nabavki arhitektonskih usluga i da će ovaj dokument uključiti pored Kancelarije za javne nabavke i Privrednu komoru Srbije kao i zainteresovanu poslovnu arhitektonsku zajednicu;
  • Potrebna je izmena Zakona po kome bila obavezna saglasnost arhitekte na izvedeno stanje objekta pre upotrebne dozvole, čime bi se ojačao status i značaj arhitekata u postupcima vezanim za izgradnju objekta;
  • Potrebna nam je edukacija o građenoj sredini i razmena znanja odn. u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja uvođenje izbornog predmeta o prostoru i arhitekturi za učenike osnovnih škola;

 

NAS – Prvi nacionalni strateški dokument za arhitekturu  rezultat je zajedničkog rada resornog ministarstva  i predstavnika arhitektonske struke i neka to bude samo prvi korak, na zahtevnom putu do finalnog rukovanja u znak pune saradnje.

Dobrodošli na prvi arhitektonski nacionalni forum, na nama je da bude samo jedan u nizu budućih, na trasiranju puta ka saradnji između struke i  institucija uprave, koji treba da rezultira  izgradnjom novog statusa i integriteta struke.

I da zatvorim krug misli – polazište i ishodište  ove saradnje treba biti zajednička svest da koliko god da mi gradimo našu sredinu, isto toliko i ona gradi budućnost našeg društva.”Prisutnima se potom onlajn obratila Rut Šageman, predsednica Saveta arhitekata Evrope.

Nakon pozdravnih obraćanja, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – arhitekte Nebojša Antešević, Božana Lukić i Tijana Pejić, predstavili su viziju i ciljeve Nacionalne arhitektonske strategije , uz osvrt na relevantne podatke o arhitektonskoj profesiji i delatnosti u Srbiji, kao i publikaciju Arhitektura za nas, u kojoj je strategija predstavljena sažeto i ilustrativno.

3

U želji da NAF, pored donosilaca odluka i kreatora javnih politika, te istaknutih predstavnika struke u Srbiji, bude uveličan i prisustvom inostranih gostiju koji će nam preneti pozitivna iskustva u sprovođenju arhitektonskih politika, posredstvom Ambasade Španije prisutnima se obratio i gospodin Injaki Karnisero, Generalni sekretar Sekretarijata za urbanu agendu, stanovanje i arhitekturu pri Ministarstvu saobraćaja, mobilnosti i urbane agende Kraljevine Španije. Budući da je Španija nedavno donela i Zakon o kvalitetu arhitekture, a da je gospodin Karnisero jedan od najzaslužnijih za njegovo donošenje, govorio je o iskustvima Španije u kreiranju arhitektonske politike, posebno u kontekstu smernica za visokokvalitetnu arhitekturu i građenu sredinu, uloge javnog sektora u postavljanju uzornih primera arhitekture, osnivanja Kuće arhitekture Španije, uloge Svaeta za arhitekturu i drugih važnih aspekata koje Zakon o kvalitetu arhitekture uređuje.

Gospodin Žoao Bento (João Bento), ispred Lisabonske škole arhitekture Univerziteta u Lisabonu, imao je onlajn izlaganje posvećeno kreiranju arhitektonskih politika u Evropi koje promovišu visokokvalitetnu arhitekturu i kulturu građenja (kroz predstavljanje panorame aktera, politika i alata).

Tema prvog panela: Platforma za sprovođenje Nacionalne arhitektonske strategije. Moderator Ksenija Lalović (Arhitektonski fakultet Beograd), panelisti Vladimir Lojanica (dekan Arhitektonskog fakultetau Beogradu), Vladan Đokić (rektor Univerziteta u Beogradu) predstavnik Ministarstva kulture i Slobodan Jović (kustos pri Muzeju primenjene umetnosti), dok je svoje onlajn izlaganje imao Bojan Linardić (direktor Zavoda za prostorni razvoj Hrvatska).

Tema drugog panela: Arhitektonska profesija (regulatorni i institucionalni okvir). Moderator Predrag Milutinović (UAS/ASAP/ULUPUDS/biro „MAPA studio“), panelisti Vesna Cagić Milošević (UAS/profesor, Arhitektonski fakultet – Univerziteta u Beogradu), Žaklina Gligorijević (Udruženje arhitekata Srbije – predstavnik u Savetu arhitekata Evrope/ŽAD), Ilja Mikitišin (DAB / biro „4Mind“) i Danilo Dangubić (ASAP /biro „DADA“), a onlajn izlaganje imao je Vlado Krajcar (generalni sekretar Komore za arhitekturu i prostorno planiranje, Slovenija).

Tema trećeg panela: Arhitektonska delatnost i praksa (kvalitet i vrednost arhitektonskih usluga). Panelisti: Milan Đurić (UAS / Arhitektonski fakultet u Beogradu / biro „Dva studio“), Anja Ivana Milić („Arhipro“ / ŽAD), Bojan Zabukovec (ar „ZAP“ / ASAP), Vladimir Đorić (ASAP / biro „Zabriskie“) i Đorđe Mojović (Program za urbani razvoj).

Prilog – vest na portalu Gradnja.rs na linku.

Video sa događaja pogledajte na linku.

Podelite ovaj članak: FACEBOOK / LINKEDIN