Klijent: Ansambl narodnih igara i pesama Srbije “Kolo”
Lokacija: Kosančićev venac, Beograd
Tip objekta: Javni objekat
Površina: 25.000m2
Spratnost: 2Po+P+2
Godina projektovanja: 2019.
Status: Konkursno rešenje / javni otvoreni jednostepeni konkursu
Nagrade: 1. nagrada na javnom otvorenom jednostepenom konkursu
Autor: Zabriskie
Zabriskie tim: Milka Gnjato, d.i.a, Ivan Zuliani, d.i.a, Ivica Marković, d.i.a, Fedor Jurić, d.i.a, Martina Milošević, d.i.a, Dušica Plazinčić, d.i.a.
Zabriskie konsultanti:
Akustika: Dr Dragan Novković, d.i.e.
Programsko rešenje: Ana Dajić, M.A. etnolog-antropolog
Konstrukcija: Dr Miodrag Grbić, mast.inž.arh.
Scenski prostor: Vladimir Lalicki, d.i.a.
Spoljno uređenje: Maja Đorđević, d.i.p.a.
Padina na kojoj se nalazi Kalemegdanska tvrđava i sadašnji Kosančićev venac, oduvek figurira kao mesto znaka grada.
Da bi ovaj ikonični znak Beograda oživeo, težili smo da osvojimo prostor same padine kroz potenciranje dijaloga između dva prizora – pogleda sa Novog Beograda na Kosančićev venac i obrnuto. Vezu smo postigli pomoću amfiteatarskog stepeništa na krovu, koje vodi do gledališta spoljne scene.
Celokupan prostor Ansambla i Centra za istraživanje kulturnog nasleđa, karakteriše fluidnost prostora, transformabilnost i interaktivnost, kako bi aktivnosti koje se odvijaju u ovim ambijentima bile što razumljivije i prijemčivije za posetioca.
Sećanje na objekat Đumruk, koji je prvi prostor korišten u svrhu scenskog nastupa, ostvareno je simboličkom crvenom bojom velike scene. Kako bi se ostvarila istinski raznovrsna upotreba prostora, veliku scenu smo koncipirali tako da osim klasične, proscenijumske postavke sa 400 gledalaca, ona može uvek doživeti transformaciju i biti korišćena i kao centralna scena sa gledalištem organizovanim sa svih strana, za 800 gledalaca. S druge strane, može biti transformisana kroz celi niz podmogućnosti – koncerti, predavanja, simpozijumi, eksperimentalna igračko-pozorišna predstava.
Nivo terase se podudara sa kotom venca u Karađorđevoj ulici, kao i sa kotom nove pešačke ulice, sve sa ciljem da Beograd dobije svoju dugoočekivanu gradsku terasu, sa pogledom na ušće i Novi Beograd. Terasa je aktivirana paviljonom sa kafićem, kao i amfiteatrom koji vodi posetioce do letnje scene ansambla.
Kroz transformaciju narodnog plesa i njegovog izmeštanja sa seoskog trga, na binu, anasambl je uvek bio gost na tuđim scenama i nikada nije imao priliku da istraži kako je najbolje da se performans narodnog plesa odvija u formalnom okruženju. Projektovanjem multifukcionalne sale sa podesivim platformama, omogućili smo im da se kreativno izraze i istraže koji je idelan odnos plesa, publike i iskustva.
Zahvaljujući svedenoj i jednostavnoj konstrukciji objekta, akcenat i pokazatelji unutrašnje funkcije su postali vitki stubovi koji se rotiraju za 90 stepeni od prizemlja ka krovu. Žiri ih je nazvao plešućim stubovima, jer unose dinamiku u sadržaje i nadovezuju se na ktivnosti unutar nove zgrade Ansambla.
