Idejno rešenje Zabriskie studija za projekat nove zgrade Ansambla narodnih igara i pesama Srbije KOLO i Centra za promociju i istraživanje kulturnog nasleđa osvojilo je prvu nagradu na jednostepenom javno otvorenom konkursu za idejno rešenje zgrade Ansambla KOLO u Beogradu 2019. godine.
Lokacija – mesto prepoznavanja Grada Beograda
Lokacija Kosančićevog venca je od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja kao prepoznatljivo simboličko mesto na panorami Beograda. Uzevši u obzir značaj samog toponima, kao i namenu i prirodu konkursnog rešenja, odlučeno je da kompleks ponese ime Venac baštine.
Osnovna ideja našeg rešenja bila je osmišljavanje funkcionalnog kompleksa koji povezuje nova zdanja i okolni ambijent. Osim davanja inovativnog odgovora na programski zadatak, dodatni cilj koji smo sebi postavili bio je uklapanje objekta u širi kontekst ovog dela grada.
Planom detaljne regulacije, ispod zgrade Rektorata umetnosti predviđeno je vraćanje, nekada postojeće, pešačke ulice. U plan je ušao i amfiteatar, kao i otvoreni platoi pobedničkog konkursnog rešenja za gradsku galeriju iz 2016. godine.
Smatrali smo da je kontinuitet javnog prostora, od ambijentalne celine Kosančićevog venca prema Savskom keju, kao i njegov karakter i način upotrebe, od vitalnog značaja za funkcionisanje objekata uz Karađorđevu ulicu. Iz ovih razloga, novi građevinski kompleks je koncipiran kao svojevrstan nastavak javnog prostora Kosančićevog venca.
Metodologija i pristup projektnom zadatku
Kako bi se nova zdanja uspešno uklopila u postojeće okruženje, a javni prostor zaista oživeo, zaključili smo da forme budućeg objekata treba pažljivo interpolirati u dati prostorni kontekst.
Smatrali smo da objekat treba da podržava i ističe dobre elemente postojeće kompozicije, prepoznatiljive po naglašenoj horizontalnosti baze i razruđenom prizoru padine. U vezi s tim, pazeći da ne narušimo mogućnost budućih prostornih upisivanja u prizor padine Kosančićevog venca, bilo nam je od presudnog značaja da objekat visinski ne prelazi kotu planirane pešačke staze.
Naglašena horizontalna baza je u prošlom vremenu postignuta bedemima i nizom porušenih objekata u nivou Karađorđeve ulice. U savremenom trenutku, ona je podržana obaloutvrdom keja, objektom Beton hale, objektom internacionalnog putničkog pristana, kao i prolaznim objektima putničkih brodova. Sve ove objekte karakteriše naglašena horizontalnost, kao i ponavljanja sekundarnog vertikalnog elementa i podcrtavanje razuđenog prizora.
Osim što se greben na ušću reka svojom pozicijom i gradskim sadržajima uspostavio kao jedno od najvažnijih obeležja prestonice, pogled sa grebena na drugu obalu reke predstavlja ništa manje važan uobličavajući element osnovnih simbola grada. Da se ova dva prizora ne bi čuvala samo kao predstave i slike, bilo je neophodno prostorno postaviti program čija bi tema bila naglašavanje odnosa između ova dva prizora.
Prostor velike scene Ansambla KOLO
Okosnicu objekta ansambla, prostor velike scene, bilo je neophodno koncipirati kao prilagodljivu zonu sa nizom mogućih organizacija. Naša ideja je bila da se omogući da velika scena, osmišljena kao klasična proscenijumska postavka za 400 gledalaca, može da se po potrebi transformiše da podrži različite vidove događaja: koncerte, predavanja, simpozijume, eksperimentalne igračko-pozorišne predstave.
Usmerili smo se na istraživanje odnosa prema prostoru i načinu prezentacije, kao i mogućnosti eksperimentisanja u odnosu publika – izvođač. Na ovaj način, postigli smo formiranje studijskog prostora koji odlikuje fleksibilna postavka pozornice i gledališta.
Važna odlika scenskih prostora je i ta da se scena na otvorenom fizički nastavlja na zatvorenu scenu i po potrebi ih je moguće povezati. Ansambl je dobio prostor u kome može da se istražuje način prezentacije tradicionalnog plesa i muzike, kao i načine komunikacije sa publikom.
Zahvaljujući staklenoj fasadi objekta i oblikovnom isticanju korpusa velike scene u sredini (korišćenjem crvene boje koja se tradicionalno vezuje za teatarski prostor), na simboličkom nivou je napravljena poveznica sa objektom Đumrukane, koja je u jednom periodu funkcionisala kao prvi scenski prostor grada Beograda.
Sa druge strane, smatrali smo važnim da fasada objekta bude staklena kako bi se objekat, zahvaljujući naizmeničnim refleksijama okolnog ambijenta i sagledavanjem unutrašnjosti objekta (po principu mimikrije), uspešno uklopio u oruženje.
Objekat Centra za istraživanje i promociju kulturne baštine
Veoma važan aspekt projekta, osim rešenja za objekat ansambla Kolo, bilo je i integrisano rešenje i za susednu parcelu. Ovaj program nije bio definisan raspisom konkursa, već je bio deo konkursnog zadatka. Tako je osmišljeno zdanje Centra za istraživanje i promociju kulturne baštine Republike Srbije, čije je postojanje neophodno, funkcija u saglasju sa funkcijom ansambla, a data lokacija odgovarajuća.
Povezivanje objekta ansambla Kolo i Centra za istraživanje i promociju kulturne baštine nam je omogućilo da, umesto neiskorišćene krovne ravni, osmislimo javni prostor raznovrsnih ambijenata i načina korišćenja; on uključuje letnju scenu, amfiteatar, zelene površine, atrijum, ulaze u objekat Ansambla i Centra, kao i kafe-bar paviljonskog karaktera.
Krov objekta – novi javni prostor Grada Beograda
Krovna konstrukcija je koncipirana da podrži zasad trave u ravni sa završnom kotom popločanja krovne površine, sa ciljem da se naglasi postojanje različitih taktilnih površina.
Takođe, postepenim izlaskom iz unutrašnjosti objekta i izmenom pogleda sa Kosančičevog venca i na njega, prostor krovne ravni prestaje da bude dvodimenzionalan. On iz parternog prostora prerasta u iskorišćen arhitektonski prostor, kome dinamika otvorenosti, odnosno zatvorenosti pogleda formira atmosferu korišćenja.
Kafe-bar na krovu, koji je svojom funkcijom zaokružio prostor binske kule, oblikovan je kao zalučena forma, kako bi se potencirao paviljonski karakter i ublažio vizuelni utisak trećeg sprata.
Funkcionalnost u fokusu
Celokupan prostor ansambla Kolo i Centra za istraživanje kulturnog nasleđa karakteriše izrazita povezanost različitih delova objekta i mogućnost korišćenja prostora na različite načine i u različite svrhe. Projektovanjem više ulaza (preko krova, preko Velikog stepeništa, iz Karađorđeve ulice) ostvaren je cilj da se Kosančićev venac poveže sa Karađorđevom ulicom kao i da se oživi i preplete javni prostor sa objektima kulture.
Projektovanjem jednog od ulaza preko krovnog platoa, korisnici se polako uvode u prostor objekta, dok se pojačava intenzitet njegove otvorenosti. Još važnije, uspostavljanjem kontra-amfiteatarskog stepeništa koje vodi do spoljne scene gledališta, postiže se vrhunac simboličkog dijaloga jedinstvenih prizora i pogleda sa Kosančićevog venca i na Kosančićev venac.
Simbioza prirode i projektovanog zdanja
Oblikovanje zdanja Venca baštine planirano je sa ciljem da se objekti ni u kom smislu ne takmiče sa objektima koji formiraju postojeći prizor, već upravo suprotno – građevinski kompleks teži da istakne i sačuva sve kvalitete ambijenta.
Na ovaj način, postignuti su ultimativni ciljevi kojima smo kao autori težili u projektovanju Venca baštine: nenarušeno saglasje građevine i njenog okruženja, jedinstvena estetika, kao i izrazita funkcionalnost novooblikovanog javnog prostora.
Autorski tim Zabriskie studija:
Milka Gnjato, d.i.a, Ivan Zuliani, d.i.a, Ivica Marković, d.i.a, Fedor Jurić, d.i.a,
Martina Milošević, d.i.a, Dušica Plazinčić, d.i.a.
Saradnici / konsultanti:
Dr Dragan Novković, diplomirani inženjer elektrotehnike, Ana Dajić, M.A.
etnolog-antropolog, Dr Miodrag Grbić, mast.inž.arh., Vladimir Lalicki, d.i.a, Maja
Đorđević, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture