U petak 26.04.2024. svečanom dodelom nagrada u Jugoslovenskoj kinoteci završen je 46. Salon arhitekture, najvažnije arhitektonske manifestacije u Srbiji.
Salon je realizovao Muzej primenjene umetnosti (MPU) u saradnji sa Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), Udruženjem arhitekata Srbije (UAS), i Ženskog arhitektonskog društva (ŽAD).
Ovogodišnji Salon arhitekture predstavljao je kontinuitet pažljivo uspostavljane sinergije tokom višegodišnje pripreme i formiranja prve Nacionalne arhitektonske strategije, usvojene sredinom 2023. godine i održavao se pod sloganom “Imamo svoju politiku”.
Foto: Dragana Udovičić
Žiri ovogodišnjeg Salona arhitekture u sastavu:
-Dr Milena Stojković, arhitektkinja, pridruženi partner, Foster + Partners, London
-Mr Zoran Abadić, arhitekta, 1×2 studio, vanredni profesor, Arhitektonski fakultet, Beograd
-Saša Begović, arhitekta, 3LHD studio, profesor, Arhitektonski fakultet, Zagreb
-Dr Miljana Zeković, arhitektkinja, redovni profesor, FTN, Novi Sad, dobitnica Grand Prix nagrade na 45. Salonu arhitekture
-Dean Lah, arhitekta, Enota, Ljubljana
jednoglasno je odlučio da Veliku nagradu 46. Salona arhitekture – Grand prix za sveukupni doprinos razvoju arhitekture i održive gradnje dodeli autorskom timu Zabriskie doo za projekat “Ingrid – Schneider Electric Hub”, transformacija industrijske hale Novkabel i enterijer poslovnog objekta.
Ponosni smo na naš autorki tim koji su činili: Milena Katić, Milka Gnjato, Martina Milošević, Ana Ugrinić, Ivan Zuliani, Ksenija Bajagić, Mila Đorđević, Mirjana Lazić, Staša Simenović, sa saradnicima Ivanom Šuićem, Jovanom Petrović, Anom Mićić i Stefanom Nešićem.
Prenosimo zvanično obrazloženje žirija koje je pročitano na svečanosti prilikom uručenja nagrade:
“Tema rekonstrukcije, transformacije, savremene adaptacije i ponovnog korišćenja, zatečenih, kvalitetnih arhitektonskih struktura i kuća, je nešto najodrživije što možemo uraditi za naše gradove i na svim nivoima doprineti zajednici i urbanoj sredini.
Transformacija industrijske hale u velikom industrijskom kompleksu NovKabel u Novom Sadu temeljena je na prepoznavanju, prezervaciji, rekonstrukciji i savremenoj reinterpretaciji njenih prostorno – konstruktivnih i funkcionalnih kvaliteta. Kvalitetna dela nasleđa industrijske arhitekture često nisu prepoznata kao izuzetan prostorni potencijal. Usprkos tome što postojeća struktura nije bila pod zaštitom, arhitekti su je tretirali kao da jeste i prepoznali su zatečenu vrednost industrijskog nasleđa. Ona je zadržana i u postojećim elementima prefabrikovane nosive konstrukcije, ali i u njenom karakteru, identitetu i atmosferi svih novo projektovanih prostora i elemenata.
Ovaj veliki industrijski objekat je tretiran u celosti, i dodate su mu kvalitetne prostorne intervencije. Postojeća struktura je definisana sa prefabrikovanim armirano-betonskim nosačima, a najbitnije za transformacije ovog prostora, bilo je uvođenje i strateško postavljanje četiri velika atriuma – otvorene bašte sa vegetacijom u unutrašnjost gabarita u kojima zaposleni mogu da se odmaraju ili rade. Time se uvodi zelenilo i prirodno svetlo po sredini dubokog plana klasične hale i samim tim stvara se ujednačeni kvalitet radnog prostora po čitavoj dubini osnove. Isto tako značajno za prostornu organizaciju i funkcionalnost bilo je strateško pozicioniranje galerije po obodnom prstenu, koja i na tom delu fasade, kao i kod atriuma, uvodi zelenilo, kao bitan element oblikovanja fasade, ali i atmosfere čitavog enterijera. Fasada na kojoj se ovi elementi konstrukcije, njihov ritam geometrija, ali i podela unutrašnjeg prostora jasno očitavaju, prepoznati su kao vrednosti koje se zadržavaju i naglašavaju i spolja i iznutra.
Bitno je i naglasiti da je i čitav središnji prostor hale ostao slobodan celom visinom i bez bilo kakve specificne funkcije, da bi služio kao unutrašnji javni prostor interakcije svih zaposlenih.
Koncept enterijera u potpunosti prati ideju fluidnosti prostora, uveden je koncept kreiranja radnih scenografija. Raznolikost atmosfera, funkcionalnih zona i formacija mobilnog nameštaja u okviru brojnih prostornih celina u kojima su zelenilo, prozračnost i svetlost inkorporirani u radni prostor u najvećoj mogućoj meri, uz istovremeno vrlo funkcionalnu organizaciju. Dizajn je vrlo jednostavan i efikasan, sa pažljivim i odabirom mobilijara koji omogućuje funkcionalan i komforan savremeni radni prostor za više od 1000 zaposlenih.
Kroz ovaj projekt i njegovu transformaciju i adaptaciju, uz prirodne i pasivne zelene oaze i atrijume, objekat se delimično snabdeva zelenom energijom iz sopstvene proizvodnje, poseduje solarne panele na krovu objekata kao i sistem za sakupljanje kišnice – time su implementirani i principi održivosti i težnje ka nultoj emisiji CO2, pa je i rezultat savremeni LEED Platinum poslovni objekat.
Rezultat je izuzetan objekat, u svim aspektima arhitekture i enterijera, tehničkih i primenjenih funkcionalnih elemenata uz istovremeno postizanje najviših standarda energetske efikasnosti, funkcionalnosti i komfora savremenog radnog prostora”.
Deo autorskog tima Zabriskie: Ivan Zuliani, Milena Katić, Ksenija Bajagić, Martina Milošević, Ana Ugrinić.
Više o samom projektu i učesnicima pročitajte na linku.
Video koji prikazuje objekat možete pogledati na ovde.
Video koji prikazuje kako je izgledao sam proces transformacije objekta možete pogledati ovde.
Ova nagrada za Zabriskie tim predstavlja krunu dosadašnjeg rada, a posebnu važnost i težinu imala je činjenica da je svečanoj dodeli nagrada Salona arhitekture prisustvovala i gospođa Amanda Levit, direktorka arhitektonske firme AL_A iz Londona koja je tim povodom održala predavanje sa posebnim fokusom na projekat nove koncertne dvorane Beogradske filharmonije, projekta na kojem AL_A radi zajedno sa Zabriskie.
Amanda Levit. Foto: Dragana Udovičić
Deo Zabriskie tima, nakon dodela nagrada sa g-đom Amandom Levit.
Ostali nagrađeni radovi su između ostalih i kolege iz firmi članica Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi – autorski tim Danilo Dangubić Architect za doprinos višeporodičnoj stambenoj arhitekturi za “Skew House”, nagrada publike dodeljena je autorskom timu MAPA Architects za projekat “Tolstojeva 42” i pohvala za kreativnu reprezentaciju konkursnog rešenja autorski tim AKVS arhitektura za projekat “Plodovi dokolice”.
Kompletan snimak predavanja i svečane dodele nagrada možete pogledati za YT strani Muzeja primenjene umetnosti – https://www.youtube.com/watch?v=9fG09FyOpSQ&t=13s