Klijent: Elektrotehnički Fakultet u Beogradu, EU Investicioni okvir za infrastrukturne projekte za zapadni Balkan (WBIF-IPF7), Hill international.
Lokacija: Beograd
Tip objekta: Javni objekat
Površina: 30 000m2
Godina projektovanja: 2022.
Status: Konkursno rešenje / pozivni konkurs
Nagrade: Jednakovredna 2. nagrada
Autori: Zabriskie & Urbanistički Centar
Zabriskie tim: Milka Gnjato, Ivan Zuliani, Nikola Milanović (URED studio), Nemanja Ćurčić, Milena Katić, Ivica Marković, Miloš Stanković, Fedor Jurić, Ivan Šuić.
Zabriskie saradnici:
Urbanizam: Anđelka Miloradović dia Milana Vandić dia.
Grafika: Mihajlo Neimarević, dia
Algorithmic Architecture – Ognjen Graovac, dia
Maketa: Uroš Dragović, dia, Sofija Alorić, dia
Stručni konsultanti:
Drvena konstrukcija + CLT sistemi: Acetra doo – Dušan Milutinović, dig, Janko Maksimović, dig
Business consulting: Andrej Kravčuk
Betonska konstrukcija: Aleksandar Trajković, dig
Energetska efikasnost: ENEF concept – Ivan Kalc, dia
Ekološki koncept: Nataša Ćuković Ignjatović, mia
Saobraćaj:Danijela Mišković, dig
Pejzažna arhitektura: Maja Đorđević, dipa
S obzirom na značaj lokacije, kao i izuzetan razvojni potencijal ustanove koja ostale inženjerske struke vodi u budućnost, smatrali smo da je od presudne važnosti da i sam objekat, u svakom smislu, predstavlja svetionik – ‘benchmark’ koji će pomeriti standard visokoškolskih ustanova.
Pomoću ekološkog koncepta, strategije smanjenja CO2 emisija i primenu naprednih digitalnih alata pri izradi rešenja, kao i strategije zadržavanja talenta, postignut je ikoničan objekat koji pospešuje i akcentuje kvalitete svog izgrađenog okruženja, korisnika, struke i doprinosa široj javnosti. Posledica toga jeste kampus tehničkih univerziteta, koji može da stoji „rame uz rame“ sa drugim prestižnim evropskim institucijama visokog obrazovanja.
U skladu sa savremenim standardima ekološke i društvene održivosti, projekat je koncipiran sa nizom komplementarnih sistema i sadržaja – od parkinga za bicikle, tuševa i garderobe za bicikliste, preko CLT konstrukcije, do ponovno upotrebljenih materijala za popločavanje otvorenih površina.
Očuvanjem i poštovanjem postojećih kvaliteta kompleksa, stvorena je karakteristična krovna površina, sa vizurama ka parku Ćirila i Metodija i Malog Tašmajdana, koja ujedno i sugeriše kontinualnu parkovsku vezu. Pozicioniranjem objekta-platforme u središte kampusa, park je podignut na krov zgrade, koji će služiti za istraživanja, interakciju i prezentaciju univerziteta ka javnosti. Ovaj gest, ujedno ukršta i podstiče korišćenje nove aule fakulteta, novog manifestacionog trga i okolnih javnih prostora na nivou partera.
Sadržaj platforme:
Odgovor autorskog tima na kompleksno izgrađenu i istorijski značajnu lokaciju je zgrada koja ne prevazilazi visinu najnižeg postojećeg objekta u kompleksu. Spuštanjem objekta na visinu od 14m, projekat je očuvao jedinstven identitet i hijerarhiju zaštićenih volumena i fasada Tehničkih fakulteta. To je ujedno i podstaklo odluku da zgrada bude paviljon, kako bismo omogućili postojećim objektima da „dišu“ i zadrže svoju karakterističnu autonomiju.
Projekat povezuje park Ćirila i Metodija sa Malim Tašmajdanom, ne samo pomoću zelenila nego i komplementarnim sadržajima sa otvorenim javnim prostorima.
Arhitektura u službi zadržavanja vrhunskog talenta je bila jedna od tema vodilja za koncipiranje projekta, a s obzirom na važnost ovog izazova za savremene akademske insititucije na našim prostorima. Sa ciljem da budući paviljon koncipiramo tako da može da parira sadržajima i zajedničkim prostorima svetskih univerzitetskih kampusa i IT kompanija, naglasak je stavljen na veliku energiju, ideje i autonomiju koju samo akademsko okruženje može da ponudi budućim naučnicima i istraživačima.
Kako bi predviđeni konstruktivni sistem bio suštinski i simbolički značajan element u smanjenju CO2 otiska datog objekta – u ovom slučaju kroz drvenu konstrukciju carbon storage kapaciteta CLT sistema gradnje, postignuta je CO2 neutralnost u celokupnom procesu proizvodnje, transporta i izgradnje konstrukcije objekta.
Osim što će ovakvo rešenje biti jasan tehnološko-ekološki stav ustanove, plemeniti karakter drvene konstrukcije doprinosi celokupnoj prepoznatljivosti objekta i direktnoj komunikaciji vrednosti iza kojih stoji.
